Sistemski arhitekta koji je u četrdesetim ušao u psihoterapiju. Kroz geštalt pristup radi sa ljudima kojima se svet menja. Otac i pesnik.
Osnovno o meni
Rođen sam 1980. godine u Beogradu. Detinjstvo sam proveo u Bosni, sve do svoje petnaeste kada sam došao u Beograd da tu nastavim školovanje.
Diplomirao sam na Elektrotehničkom fakultetu na smeru telekomunikacija.
Dvadeset godina sam bio u tehnologiji i izgradnji sistema. Vodio sam različite projekte, timove i preduzeća.
Godine 2020, nakon što mi se svet okrenuo naglavačke, ušao sam u psihoterapijski proces što je jedna od važnih odluka koje sam doneo u životu.
Dve godine kasnije započeo sam petogodišnju edukaciju za psihoterapeuta.
Sada radim kao psihoterapeut pod supervizijom, u završnoj fazi edukacije.
Iza mene je više od 1.000 sati ličnog rada i terapijske edukacije, a član sam Evropskog udruženja za geštalt terapiju (EAGT).
Inženjerska osnova kao podrška.
Tokom inženjerske karijere sam gradio stvari od nule: tehnološke sisteme, timove, preduzeća. Učio sam kako funkcionišu, gde zapinju i šta treba da se uradi da bi sve funkcionisalo bolje. Od 2017. paralelno radim i kao samostalni preduzetnik.
Moja kompletna biografija iz ovog dela karijere se može pronaći na mom Linkedin profilu.
U terapijski rad iz tog sveta nosim tri stvari: sistemsko razmišljanje, oko za obrasce, i sposobnost da ukrštam različite koncepte kako bih pronašao najbolje rešenje.
Svako od nas živi u raznim spoljašnjim sistemima: u porodici, poslu i različitim društvenim kontekstima. Razumevanje njihove organizacije i pravila je često prvi korak da se nešto pokrene.
Unutrašnji svet kao prostor istraživanja.
Tokom godina prošao sam kroz različite oblike terapijskog rada: individualni, grupni i partnerski.
Istraživao sam sebe i svoje odnose. Učio sam da zastanem tamo gde sam ceo život ubrzavao. Da osetim pre nego što počnem da objašnjavam. Da ostanem uz ono što boli, umesto da okrenem glavu.
To je promenilo način na koji živim, volim i radim.
A za ljude sa kojima ulazim u terapijski odnos znači da znam kako izgleda ta druga stolica. Znam koliko je teško doći i koliko je nekada izazovno ostati. Znam da se tu ulazi u suptilne i često bolne prostore.
Zato ne žurim, ne popravljam i ne tumačim unapred, već dopuštam da ono što postoji unutra polako dobije izraz i reč.
Umetnost kao tačka susreta spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta.
Pisanje poezije i muzike je moj način da zađem u svoje senke i dam im reč.
Objavio sam dve zbirke poezije: "Bezosećajan" i "Pisma za Animu".
Neke od mojih pesama mogu se pronaći i na online portalima citajmi.org i strane.ba.
Volim da kažem da pišem pesme koje imaju priču, jer objavljene zbirke nisu samo skup pesama. Svaka zbirka ima svoju specifičnu temu i nosi uzbudljivu psihološku priču od početka do kraja.
Značajni autori kao podrška i inspiracija.
Geštalt psihoterapijska teorija i metodologija je moj bazični oslonac. Ipak, u svom radu težim da integrišem različita učenja i koncepte.
Različiti autori i učenja su ostavili trag na mene i čine deo bitan deo načina na koji radim i razmišljam.
Od čuvenih psihoterapeuta posebno bih izdvojio Irvina Jaloma i Ričarda Švarca. U Jalomu vidim uzor u pogledu pristupa terapijskom procesu i čoveku. Švarc i njegov model unutrašnjih porodičnih sistema mi je izuzetno značajan alat za rad sa unutrašnjim aspektima i konfliktima.
Proces prisutnosti Majkla Brauna za mene predstavlja od najvažnijih resursa za uranjanje u duboki svet emocija dok je komunikacijska teorija Fridmana Šulc fon Tuna alat koji koristim u razumevanju dinamike odnosa i komunikacije.
